Govorili su o aktuelnim dešavanjima u poslovnom okruženju, fiskalnim i parafiskalnim opterećenjima, posljedicama Odluke o iznosu najniže plaće, propisima iz oblasti rada i zapošljavanja, zdravstvene zaštite radnika, pitanjima trgovine …
“Inflacija je već krenula, već je krenuo jedan značajan broj otkaza, to su negativne posljedice odluke o minimalnoj plaći. Ovo će sasvim sigurno povećati sivu zonu i sivu ekonomiju, te ono najbolnije to što će zaustaviti ili usporiti rast privrede”, rekao je Smailbegović.
On je upitao zašto se odugovlači sa fiskalnim reformama.
“Fiskalizacija je dobar način i model, smanjenje sive ekonomije, mi odavno pozivamo na online fiskalizaciju. Drugo je javni sektor, koji je statistički gledano najveći u Evropi. Prosjek u Evropi je 16 posto zaposlenih u javnom sektoru, Švicarska ima najmanje 12 posto, a kod nas postoje dva podatka, oba su katastrofa, jedan da je 43 posto, a drugi da je 34 posto. Jednostavno javni sektor jede sve ono što realni sektor i građani uplate u budžet. Sljedeće, odnos penzionera I zaposlenih u Evropi, samo je Rumunija gora od nas, naš prosjek je 1,15, a prosjek Evrope je 1,7. To znači da nama treba 250 hiljada radnika, ili da se jedno 100 hiljada iz javnog sektora prebaci u realni I da se zaposli još nekih 150 hiljada”, rekao je Selimbegović.
On je pozvao na hitno usvajanje fiskalne reforme.
“Ono će sigurno biti bolne za mnoge, ali one su potreba”, rekao je Smailbegović.
Rekao je da treba reformisati i zakone koji se tiču bolovanja, posredovanje u zapošljavanju, zapošljavanje stranac itd.
(Vijesti.ba)
