Slučaj otmice Nataše Kampuš (34) iz Austrije dobro je poznat čitavoj Evropi, a on i dan danas intrigira javnost – mnogi tvrde da ona pati od stokholmskog sindroma, dok ona akcentuje da to što je sačuvala razumevanje i zahvalnost za svog kidnapera, ne znači da pati od pomenutog sindroma.
Hajka na Kampuš otpočela je nakon što je rešila da otkupi kuću u kojoj je boravila u zatočeništvu, ali nakon što je u knjizi “3,096 Days” pokazala određenu zahvalnost i naklonost prema otmičaru, objašnjavajući da je prve četiri godine nije ni takao, kao i da joj je pomogao da se odškoluje kod kuće – sa njom je vežbao matematiku, donosio joj je knjige, zajedno su crtali….
Kako je sve zapravo počelo?
Natašu je kada je imala samo 10 godina, na putu do škole, kidnapovao Volfang Priklopil, čovek opsednut zločinima Adolfa Hitlera, koji je želeo da se ona oseća kao žrtva nacista. Priklopil je devojčicu držao u improvizovanoj ćeliji u podrumu njegove kuće u blizini Beča, a ona je tamo ostala zarobljena čitavih osam godina – od 1998. do bekstva 2006. godine.
Otmica nije bila impulsivna, Priklopil je istu pažljivo planirao; prethodno je ispod svoje garaže sam napravio malu, zvučnu izolovanu prostoriju bez prozora. Tajna soba bila je toliko dobro obezbeđena da je bilo potrebno sat vremena da se u nju uđe!
Soba u kojoj je Nataša provela osam godina! Foto:Profimedia
Ubrzo nakon otmice počela je mahnita potraga za Natašom, a da sve bude bizarnije Priklopil jeste bio jedan od prvih osumnjičenih, jer je svedok video da je devojčica odvedena u belom kombiju poput njegovog, ali ga je policija pustila. Jednostavno su procenili da blag, povučen 35-godišnjak ne može da bude takav monstrum.
“Davao mi je malo da jedem, malo odeće, ponižavao me je, terao da radim teške poslove i obrijao mi je glavu. Divio se Hitleru i želeo je da se osećam kao žrtve nacizma”, opisala je ukratko užas koji je doživela.
Kampuš se prisetila i da je morala da psihološki unazadi sebe kako bi uopšte preživela. Prve noći u zatočeništvu ona je čak zamolila svog otmičara da je ušuška i poljubi za laku noć. “Uradila bih bilo šta da očuvam iluziju normalnosti”, rekla je ona.
Vremenom, otmičar je čak počeo da joj donosi grickalice i “poklone” u vidu vodice za ispiranje usta ili selotejpa. “Bila sam srećna što sam dobila bilo kakav poklon”, kazala je Nataša jednom prilikom, dodajući da je bila svesna da je ono što joj se dešava čudno i pogrešno, ali da smatra da je odlično što je uspela da racionalizuje celu situaciju.
“Kada me je kupao, zamišljala sam da sam u spa centru. Kada mi je donosio nešto da jedem, zamišljala sam ga kao džentlmena, kako sve ovo radi da bi bio džentlmen. Služi me”, prisetila se Kampuš.
Priklopil je tvrdio da je egipatski bog, a od Nataše je zahtevao da mu se obraća sa “Gospodaru”. Kako je ona odrastala i iskazivala sve više bunta, to je on postajao okrutniji; počeo je da je tuče i do 200 puta nedeljno, uskraćivao joj je hranu, terao da čisti kuću polugola, držao je izlovanu u mraku.
Nataša je nakon bekstva napisala tri knjige koje prate njenu otmicu, ali i oprovakFoto:Profimedia
U jednom trenutku imala je samo 38 kilograma. Takođe, ponekad je pisala dnevnik na toalet papiru, koji je skrivala od otmičara. “Najmanje 60 udaraca u lice. Deset do 15 udaraca pesnicom u glavu, izazvali su mi mučninu. Jedan udarac pesnicom iz sve snage u moje desno uvo” , zapisala je na jednom listu.
Kampuš nije želela puno da priča o seksualnom zlostavljanju koje je pretrpela, ali je istakla da ga je bilo “manje”. Preklopil ju je vezivao za svoj krevet, ali je samo želeo da se maze. Celokupna stvarnost navela je Natašu da u par navrata pokuša da digne ruku na sebe. Ono što ju je spasilo jeste vizija koju je imala u jednom trenutku – sanjala je stariju verziju sebe koja joj govori: “Izvući ću te odavde, obećavam ti. Sada si premlada. Ali, kada napuniš 18 godina, ja ću savladati kidnapreda i osloboditi te iz zatvora”.
Kako je Nataša konačno pobegla?
Kako su godine odmicale, Priklopil je postajao sve opušteniji sa Natašom. On ju je primoravao da čisti, ali je ujedno sa njom delio svoja razmišljanja o teorijama zavere, izlazio je napolje sa njom, a jednom prilikom odveo ju je i na skijanje. Ona nikada nije prestala da traži priliku da pobegne; priznala je da je imala šanse u par navrata kada su zajedno izašli u javnost, ali je bila previše uplašena da bi uradila bilo šta po tom pitanju.
Ona je istakla da je uoči svog 18. rođendana osetila da se duboko u njoj nešto menja, a potom je, svesna rizika, prišla otmičaru i otvoreno mu rekla: “Doveo si nas u situaciji u kojoj samo jedno od nas dvoje može da preživi. Zahvalna sam što me nisi ubio i što si se brinuo o meni. To je lepo od tebe, ali ne možeš da me anteraš da ostanem sa tobom. Ja sam osoba za sebe i imam svoje potrebe. Ovoj situaciji mora da dođe kraj.“
Priklopil, na njeno iznenađenje, nije reagovao naprasno. Ona veruje da je jednom delu njega čak laknulo što je to izgovorila. Nekoliko nedelja kasnije, ona je prala njegov automobil u dvorištu kuće, kada je on otišao da telefonira. Tu je videla svoju šansu.
“Ranije me je stalno posmatrao. Ali, držala sam usisivač koji je proizvodio buku, pa je morao da se udalji da bi čuo osobu s kojom je pričao”, objasnila je, dodajući da je na prstima prišla kapiji, koja je srećom bila otključana:
“Jedva sam mogla da dišem. Osećala sam se kao da su mi ruke i noge paralizovane. Konfuzne slike prolazile su mi kroz glavu”.
Natašin beg je bio uspešan, a Priklopil se, nakon što je shvatio šta je uradila, ubio, bacivši se pod voz. Pre toga je sve priznao svom najboljem prijatelju: “Ja sam kidnaper i silovatelj”.
Nataša je odbila da se uklopi u očekivanu sliku žrtve
Nataša je svoju traumu opisala u tri knjige; u prvoj opisuje otmicu i sve što je prošla, a u drugoj šta je usledilo kroz i nakon oporavka. Njena treća knjiga govori o zlostavljaju koje svakodnevno trpi na internetu – nakon što je godinama bila žrtva jednog zločinca, došla je u situaciju da bude žrtva hiljada i hiljada ljudi širom mreže.
“Pobegla sam od neprijatelja, samo da bih odjednom dobila desetine novih neprijatelja, a na nekim internet forumima čak i na hiljade njih”, otkrila je ona, dodajući da veruje da je dobila kritike zato što je delovala oštro dok je govorila o onome što je prošla, a nije se postavila kao žrtva:
“Ljudi su verovatno očekivali da ću biti bez oka ili tako nešto, da ću ceo dan plakati ili biti pod dejstvom lekova, mnogi to više vole da vide kao sliku žrtve”.
U čudnom obrtu sudbine, Nataša je nasledila dve trećine kuće svog otmičara, kao jedan vid “kompenzacije” za ono što je doživela. Ona ne planira da tamo ikada živi, ali je zanimljivo da je sa majkom otmičara postigla dogovor, te da je od nje otkupila preostalu jednu trećinu, kako bi bila kompletan vlasnik.
