Ratna doktorica iz Srebrenice Fatima Klempić Dautbašić: Žeđ je bila najgora, to je moja trauma

3 minuta čitanja

Šumama Podrinja prošla je skupa sa hiljadama muškaraca. Kaže da je to najteži period njenog života, trauma koja je prati i danas.

- OGLAS -

Diplomirala je 1990. godine na Medicinskom fakultetu u Tuzli, a kao doktorica je radila u Domu zdravlja u Bratuncu. Nekoliko mjeseci od početka agresije na Bosnu i Hercegovinu prešla je u bolnicu u Srebrenici, a u jeku ratnih razaranja u potpunosti se predala spašavanju ljudskih života.

Hrabro je, u julu 1995. godine krenula na put spasa, skupa sa hiljadama Podrinjaca, koji su na potezu od Potočara do Nezuka, šumskim predjelima prolazili kako bi se spasili od agresora.

- OGLAS -

„Ja sam nekoliko mjeseci prije pada Srebrenice bila ranjena, u maju 1995. godine. Tada je jedna djevojčica ubijena, a jedna ranjena. Ja sam prije pada bila oslabljena jer me sve to iscrpilo. Pad Srebrenice mi je teško pao. Prilikom tog egzodusa kroz šume koji je za mene lično trajao šest noći i šest dana, a mnogi su ostali mnogo duže, meni su mučni dani. Zamislite da idete danas kroz šume sami, taman da sve imate, hranu, vodu, opet nije lako. Ja sam za tih šest dana smršavila 14 kilograma“, priča doktorica Klempić-Dautbašić.

- OGLAS -

Kolona od nekoliko hiljada muškaraca krenula je putem spasa, mnogi nikad nisu uspjeli preći.

„To su bila konstantna granatiranja, presijecanja kolone, zasjede. A, ako ste doktor ljudi tada od vas očekuju da im pomognete. Mi smo se trudili pomoći koliko se moglo, a nismo imali ništa od medicinske opreme“, dodaje ona.

Na ovom putu nije bilo hrane niti vode. Svega je falilo.

„Mi nismo osjećali glad, a žeđ je bila najgora. Moja trauma životna koja je ostala kod mene i danas je ta žeđ. Nije bilo vode ni pitkih izvora jer i ono malo izvora koji su bili, bili su zatrovani. Halucinacije su bile strašne nakon što se neko napije te vode. Strah se nekud izgubi, vi u toj situaciji se više ne bojite, ne mislite o tome hoćete li preživjeti ili ne. Borite se instiktivno, a o konačnom ishodu i ne razmišljate“, zaključuje ova doktorica.

Nakon rata doktorica se posvetila medicini, a svaku priliku koristi i da širi istinu o Srebrenici i strahotama koje su zadesile ljude u ovom gradu.

 

V. M. 

(Vijesti.ba)

Podijeli ovaj članak